Sunce je ve\u0107 bilo dobrano odsko\u010dilo kad sam se probudio. U sobi vi\u0161e nije bilo nikoga, ali su se kroz vrata \u010duli tihi glasovi uku\u0107ana, pucketanje suhog granja u vatri i okretanje lonca na \u0161poretu u kome se kuhala palenta. Li\u010dki doru\u010dak. Uz palentu je bilo varenike, kiselog mlijeka i base, ponekad su se pekla jaja, a\u00a0 na stolu bi se uvijek na\u0161lo li\u010dke slanine, potpuno bijele kao snijeg, ali ukusne sa mirisom koji je izazivao prazno gutanje i \u0161irenje nozdrva.<\/p>\n
Baba je ve\u0107 ujutro, kao i svako jutro, najprije pomuzla krave, varenika se odmah skuha i odvoji za sir i putar. Najvi\u0161e sam volio debeli skorup sa varenike i bijelu kavu u kojoj je plivao, poslije pokoji komadi\u0107 bijele slanine, a na kraju specijalitet je bila ko\u017ea od slanine pe\u010dena na plo\u010di \u0161poreta pritisnuta no\u017eem da se zakoluta koju smo otac i ja ravnopravno dijelili i sr\u010du\u0107i jeli onako vru\u0107u dok nam se niz usta cijedila mast, a lice u grimasama odavalo u\u017eitak.<\/p>\n
Za doru\u010dka se \u010desto znalo \u010duti mukanje krava koje su ve\u0107 u to doba znale biti na pa\u0161i, ali dolaskom gostiju promijenio se uobi\u010dajeni red i sve je kasnilo, pa su svojim glasanjem prizivale pa\u017enju na sebe. Znao bi im se pridru\u017eiti i Garov pa i koko\u0161i zatvorene u dijelu \u0161tale sa kravama i konjima. Svi su tra\u017eili jesti i ljutili se i \u010dudili novom redu na koji nisu bili navikli. Pu\u0161tene koko\u0161i izletjele bi iz \u0161tale, zatr\u010dale se i raskokodakale po dvori\u0161tu, pijevci bi zapjevali, a \u0161um krila podigao bi pra\u0161inu iza koko\u0161iju koje bi po\u017eurile da ugrabe \u0161to vi\u0161e p\u0161enice i kukuruza koje bi im baba bacala po dvori\u0161tu. Sve bi se odjednom uti\u0161alo i \u010dulo se samo kljuckanje zrnja dok i posljednje zrno ne bi bilo pojedeno.<\/p>\n
Krave su znale da je sada na njih red i da im se treba odu\u017eiti za jutro\u0161nju vareniku\u00a0 i sve ono \u0161to \u0107e vrijedne babine ruke iz nje napraviti. Odvezane od jasala polako bi iza\u0161le iz \u0161tale i sve ve\u0107 znaju\u0107i predvo\u0111ene Mirovom, velikom, pametnom i dobrom kravom, uputile se laganim korakom ka ogradi gdje ih je \u010dekala rosna i so\u010dna trava.<\/p>\n
Djed bi poslije izveo iz \u0161tale \u017duju i Sivu, dvije kobile, prvu \u017eivu ponekad jogunastu i svojeglavu, a drugu mirnu i poslu\u0161nu i prikol\u010dao ih na livadi. Onda bi do\u0161ao na red i Garov kojeg bi djed ponekad pustio i u no\u0107nu \u0161etnju i koji je umoran, strpljivo \u010dekao na lancu svoj red znaju\u0107i da je posljednji.<\/p>\n
\u010cesto sam \u010duvao krave \u0161to mi, nenaviknutom, ba\u0161 i nije bilo po volji, ali \u0161to se moglo. Selo je, posla ima i treba raditi. Dobro sam se obukao, pamtim jo\u0161 i danas glas majke \u201eLika je ovo, mora\u0161 se dobro obu\u0107i.\u201c, na nogama priglavci pod\u0161iveni debelom crnom gumom od zra\u010dnice auta, ispleteni od doma\u0107e vune i op\u0161iveni debelim vunenim koncem, sve u \u017eivopisnim bojama, a po debeloj toploj maji navu\u010dem ov\u010dji ko\u017eun, u jednoj ruci trono\u017eac, a u drugoj \u0161tap, na glavi kapa, izgledao sam kao usred zime, a tako sam se i osje\u0107ao. Drhturio sam ispod nekoliko slojeva odje\u0107e sa oro\u0161enim priglavcima i nogavicama hla\u010da tra\u017ee\u0107i oko grmova tragove sun\u010danih zraka da se ugrijem. U kakvoj zavjetrini znao sam sjesti na trono\u017eac i prepu\u0161tao se toplini sunca koje se polako dizalo iznad Gradine. Krave su bile mirne, ovaca se djed rano rije\u0161io i prate\u0107i sunce stopu po stopu, korak po korak obi\u0161li bi ogradu ponekad i neke okolne livade i rude\u017ee na kojima je znalo biti i druge stoke i pastira, i tako bih se sa poodmaklim jutarnjem suncem i tragovima rose na nogama, ve\u0107 podosta umoran, sa sitim kravama, vra\u0107ao ku\u0107i.<\/p>\n
Jedne prilike, iako upozoren da pazim da krave ne u\u0111u u djetelinu, a zabavljen svojim mislima, nekom igrom ili tko zna \u010dime, krave su polako krenule prema obli\u017enjoj djetelini i iskoristiv\u0161i priliku do sita se najele. Kasno vidjev\u0161i \u0161to se desilo, onako upla\u0161en da \u0107e se krave napuhnuti od plinova koje djetelina u kravljoj probavi stvara, a \u0161to mo\u017ee biti i kobno, potjerah ih prema ku\u0107i u strahu, \u0161to \u0107e biti. Smrknuta lica djeda i babe govorila su mi dovoljno, osje\u0107ao sam se poti\u0161teno i jadno znaju\u0107i da sve to nije dobro. A onda mi reko\u0161e \u201cUzmi \u0161tap, pa ih trkom porini niz cestu, nek se dobro izbalegaju, pa \u0107e biti dobro.\u201c Nije mi trebalo dvaput re\u0107i, pojurio sam ih u put do ceste pa u selo. Onako velike, debele i \u017eeludaca punih trave, krave su tr\u010dale ispred mog \u0161tapa i \u0161to bi drugo, od muke po\u010dele balegati. Balega je pljuskala po cesti, odskakivala ko vodoskok i razlijevala se. Preskakivao sam ju tr\u010de\u0107i za kravama odskakuju\u0107i u zrak pa na stranu, ali sudbina se nije mogla izbje\u0107i. Uskoro su mi priglavci bili crni od balege u koju sam ugazio, a nisam bio bolji ni po odje\u0107i uletaju\u0107i u one \u201evodoskoke\u201c dok se jo\u0161 nisu bili slegli na cesti. U tom \u010dasu nisam ni bio svjestan \u0161to se de\u0161ava misle\u0107i samo kako da spasim krave, ali povratkom natrag ugledav\u0161i nasmijana lica uku\u0107ana i njihov glasni, zarazni smijeh i pogledav\u0161i se onako pro\u0161aran i ne ba\u0161 primamljivog mirisa nisam ni sam mogao suspregnuti smijeh, sretan \u0161to su krave spa\u0161ene. U kraji\u010dku svojih misli znao sam da mi je to i pravedna kazna za nepa\u017enju i da mi se ovakvo ne\u0161to nikad ne\u0107e ponoviti.<\/p>\n
Nakon popodnevne pa\u0161e trebalo je krave i napojiti. Volio sam i\u0107i na pojilo, na Jadovu putem ispod Doma. Znalo se i na putu i na pojilu na\u0107i silna stoka, a znalo se i \u010dekati da se do\u0111e na red. Jadova na tom mjestu, kojih stotinjak metara nizvodno od Djakovca rijetko presu\u0161i \u0161to je blagodat jer selo nema pitke vode osim \u0161terni u koje se slijeva ki\u0161nica, a ponekad kad izostane ki\u0161a voda se u \u0161terne dovozila cisternama.<\/p>\n
Volio sam i\u0107i po vodu na \u0161ternu kod \u0161kole ili pod Gradinom. Voda se kalala kala\u010dama, malim limenim kantama na kojima je na ru\u010dki bio privezan \u0161trik. Trebalo je znati zakalati. Kanta se pusti da pluta na vodi nagnuta na jednu stranu, a onda se naglo \u0161trikom prevrne na drugu da otvorenim krajem uroni u vodu i tako redom dok se ne napune ponesene kante. Trebalo mi je vremena dok sam nau\u010dio vje\u0161tinu koja je babi, pa i ostalima tako dobro polazila od ruke.<\/p>\n
Iako se i voda iz \u0161terni pila, ipak smo po vodu za pi\u0107e odlazili na obli\u017enje izvore Djakovac i Kapetanovac nose\u0107i obi\u010dno nekoliko demi\u017eona koje bi ili uronili u izvor ili, ako bi ve\u0107 bili pri kraju te\u010denja, punili hvataju\u0107i vodu lon\u010di\u0107em.<\/p>\n
Ve\u0107e koli\u010dine vode vozili bi sa \u010datrnje, dobrog obzidanog izvora koji skoro nikad ne presu\u0161uje. Djed bi na kola utovario nekoliko velikih ba\u010dvi, upregao \u017duju, pa pravo na \u010catrnju. Trajalo je dok bi nakalali vodu, a ja bih, ako ne bih pomagao, obilazio Jadovu koja je od \u010catrnje bila na koji korak, gledao ribe koje su nezainteresirano plivale i poku\u0161avao uhvatiti koju \u017eabu ili gu\u0161tera kojih je ovdje bilo u izobilju.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
\u017deljko Naran\u010di\u0107<\/p>\n","protected":false},"featured_media":0,"template":"","meta":{"_acf_changed":false,"inline_featured_image":false},"atribut":[29],"class_list":["post-4025","artikl","type-artikl","status-publish","hentry","atribut-pjesme"],"acf":[],"yoast_head":"\n