Као од памтивијека и овог љета је Јадова пресушила. Обично остане нешто воде у Ћоринцу, на Јаслама и Луци Столиној, али није правило. Прије неколико година памтим нешто воде само у Ћоринцу.
Ући у сухо корито Јадове и проћи њиме права је пустоловина. Мјесечев крајолик. Каменито корито; стијене и ситно и крупно камење, често и камене громаде које пресијецају трагови земље и траве, избраздано дно у меандрима ријеке, наплављено грање. Сваки метар корита крије изненађење и необичну и нестварну слику.
Ипак, има и трагова живота. На обали ријеке крдо коња а корито ријеке на дијеловима без камена избраздано траговима дивљих свиња. И трагови људског рада из прошлих стољећа, на дијеловима корита назиру се обални зидови који су спречавали ерозију плодног тла.
Негдје у средњој трећини пута – понор, Бабића понор кажу, кроз који Јадова на овом дијелу нестаје у кршевитом подземљу. Обично, на крају, још који дан остане језеро, нешто воде које задржи камена устава код Моста Поповића, која усмјерава воду према Поповића млиници од које су остали само камени темељи. Уставу је на лијевој страни вода пробила и ерозија је незаустављиво кренула.
Има ли јој спаса? Може ли се обновити млиница? Мост, устава и остаци млинице су симболи Врепца и вјеројатно највише сликани мотив у дијелу године кад Јадова силовито тече…..
Пут, са одморима и повратком је трајао око два сата. Прошли смо око два и пол до три километра Јадове. А након пута уморним ногама је добро дошао одмор у Горановој сјеници.
А сада, погледајте корито Јадове данас, а све форографије у Галерији.
Ћелемијски мост
Мост Поповића
Горанова сјеница