KORENČIĆ, Mirko, statističar i demograf (Rakov Potok, 13. XII. 1903 — Zagreb, 8. VII. 1985). U Zagrebu 1924. maturirao u klasičnoj gimnaziji i 1928. završio Ekonomsko-komercijalnu visoku školu te 1932. temeljem
Nastavljajući objavu knjiga koje šire oslikavaju teme iz prošlosti naše nacionalne zajednice, nakon devet godina od najave izdanja knjige (15.2.2017.g.) Dragana Vukšića ŽUMBERAČKI USKOCI, Unijaćenje i odnarođivanje objavljujemo ovu knjigu
И данас трају расправе о поријеклу Срба и досељавању на ове просторе. Званична хисториографија заступа мишљење о насељавању у 7. стољећу са подручја Карпата на данашње просторе, а њој се
Никола Жутић (Госпић, 1952.г.) основно и средње образовање завршио је у Госпићу, а дипломирао је и докторирао на Филозофском факултету у Београду. Аутор је књиге КРАЈИШКИ СОКОЛИ, издане у Београду
ДУШАНОВ ЗАКОНИК један је од најважнијих правних споменика средњовјековне Европе и најзначајнији закон српске средњовјековне државе. Донио га је цар Стефан Душан Немањић, познат као Душан Силни, 21. маја 1349.
Из увода Аутора: Дејан Медаковић СРБИ У ЗАГРЕБУ 3 од 3 Дејан Медаковић СРБИ У ЗАГРЕБУ 2 од 3 Дејан Медаковић СРБИ У ЗАГРЕБУ 1 од 3 Дејан Медаковић
Милош Ђурић, филозоф и књижевник (Славонски Бенковац, 14.1.1892.г. – Београд, 7.12.1967.г.). Филозофију и класичну филологију изучавао је у Загребу и Београду, редовни члан Српске академије наука и уметности. Извор: https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=1993
Milovan Đ. Milovanović (17. februar 1863. – 18. jun 1912) bio je srpski teoretičar države i prava, diplomata i političar. Bio je predsednik Vlade Kraljevine Srbije (1911–1912) i za vreme
Из извора: Кулишић, Петровић, Пантелић СРПСКИ МИТОЛОШКИ РЕЧНИК
(Извор: https://www.in4s.net/) Буквар из 1597.г.
О аутору: Михајло Пупин је рођен 9. октобра 1854. у селу Идвор, општина Ковачица, у Банату. Отац Константин (Коста) и мајка Олимпијада, земљорадници, имали су десеторо деце, 5 синова и
Пред вама је друга књига нашег личког / медачког аутора Душана Узелца која се бави личком тематиком; овај пута са аспекта личана – солунских добровољаца. На 193 стране аутор систематски
Pred vama je ČITANKA ZA PRODUŽNE I VIŠE NARODNE ŠKOLE, objavljena u Zagrebu u Kraljevini Jugoslaviji 1929.g., u redakciji Pere Horvata, Beer Žige i Ferde Nikolića. Čitanka je podijeljena na
Свети Сава (око 1175—14. јануар 1236) био је српски принц, монах, игуман манастира Студенице, књижевник, дипломата и први архиепископ аутокефалне Српска православне цркве. Рођен је као Растко Немањић, најмлађи син
Из Предговора: Из Увода: О аутору: Извор: https://www.pokretisvetlo.com/jovan-deretic/ Јован И. Деретић_АНТИЧКА СРБИЈА
Из Биљешке о писцу: Јован И. Деретић …….. Јован И. Деретић_ЗАПАДНА СРБИЈА
Извод из ове књиге који се односи на Вребац, објавили смо на листу “Прошлост, људи и обичаји” још 2011.г.. Сада смо у прилици да објавимо цјелокупну књигу, вриједан допринос аутора
Описујући свој живот од раног детињства у родном селу Струганику, преко школовања и постепеног напредовања у војној каријери, све до учествовања у Првом и Другом балканском рату, Живојин Мишић оставио
Прота Матеја Ненадовић (1777-1854) један је од зачетника мемоарске књижевне форме код нас, био је дипломата и члан угледне породице која је дала неколико важних личности у више генерација. Његов
Petar Petrović Njegoš bio je pjesnik, vladika i vladar Crne Gore. Rodio se 1813. godine u Njegušima, naselju koje se nalazilo na sjeverozapadnom dijelu Lovćena. Prilikom krštenja dobio je ime
Наш велики Милутин Миланковић запостављен код нас, а у свијету одавно признат. Путник кроз васиону кога је Наса сврстала међу петнаест највећих научника који су изучавали планету. Наш велики
Марко Миљанов Поповић рођен је 25. априла 1833. године у Медуну (Црна Гора). О његовом раном детињству мало се тога зна. Углавном, сви хроничари који су се бавили Марковом биографијом
Intervju sa Nikolom Teslom iz 1899. godine: Ja sam ipak poražen čovjek. Ja nisam ostvario ono najveće što sam mogao 20.07.2019 11:59 Slavni naučnik Nikola Tesla dao je intervju za časopis Besmrtnost
Аутор Сања Шуљагић је виши научни сарадник Института за политичке студије у Београду. Из рада: Према српском народном календару који се рачуна на основу календара који је био у употреби
Andrija Kačić Miošić (Brist kraj Makarske 1704.g. – Zaostrog 1760.g.), franjevac, vezan životom uz franjevački samostan u Zaostrogu. Obrazovan u Zaostrogu, Osijeku. Skradinu i Šibeniku. Andrija Kačić Miošić, Kao redovnik
Ђорђе Јанковић (Београд, 1947.г. – Београд, 2016.г.) био је српски археолог, доктор наука и професор универзитета. Руководио је бројним археолошким истраживањима на територији бивше Југославије. Аутор је чланака, расправа и
Послије Берлинског конгереса 1868.г. постало је уобичајено да се говори о досељавању Славена на Балкански полуоток (Хелм, стари назив за Балкански полуоток, забрањен за кориштење 1809.г.) у 7. стољећу, а
Белешка о аутору (из књиге) Милорад Екмечић је рођен 4. октобра 1928. у Пребиловцима, општина Чапљина. Школовање завршио у Мостару 1947. Након губитка и другог родитеља, од 1943, живео на
