Jučer, 31.10.2026.g. u 24:00:00 sati istekao je rok za predaju Programa na Javni poziv savjeta za nacionalne manjine Republike Hrvatske na koji se Društvo nije prijavilo. Kao što je poznato
Како је Милан Шпановић прошао пут од прогона до правде након дугогодишњег суђења и вишегодишњег боравка у хрватским затворима? Епилог судске тракавице завршио је ослобађајућом пресудом. Никола Цетина у чланку
Захваљујући свима вама који пратите овај портал, 30.10.2026.г. остварено је укупно 700.000 прегледа портала. Ево и статистике: 400.000 прегледа портала забиљежено је 25.5.2024.г. 500.000 прегледа портала забиљежено је 24.1.2026.г.,
Само дан касније од рекордног броја прегледа портала за који нисмо очекивали да се може ускоро поновити, десило се неочекивано изненађење. Јучер, 24.10.2026.г. портал је прегледан 3.107 пута. Овај број
Registrirana je posljednja uplata za izradu redizajna web stranice: Predrag Uzelac, 161 € (23.10.2026.g.), član Društva Sa ovom uplatom ukupno je uplaćeno svih 1.375 € (akcije i donacije od 27.3.,
На иницијативу Јовице Сунајка, јучер, 7.10.2026.г. поправљен је улаз на Градину. Бетонски ступ са посветом Јоце Наранчића (посвета: ДАР СВОМЕ СЕЛУ ОД ЈОЦЕ НАРАНЧИЋА) и једним крилом металних врата који
Вребачка штерна је у годинама, од изградње 1880.г. до данас протекло је 146 година. У љетном безводном личком крају била је спас за опскрбу становништва водом за пиће, кишнице, која
Данас је очишћен и отворен пјешачки пролаз испод Градине. Користите га и уживајте у пријатној хладовини! Источни улаз Западни улаз
Uključite se u akcije za očuvanje i razvoj Vrepca! Bilo da donirate ili volontirate, svaka pomoć čini razliku
Прошле су године, и тешке и суморне. Године 1996. поновно сам, након осам година прилазио Врепцу мислећи што ћу затећи пролазећи у мислима вребачким крајем. Дошао сам до школе, оронуле и оскрнављене вандализмом и временом крај које стоје полицијска кола и два полицајца и проматрају ме, пролазим уз Градину и улазим у двориште. Крв ми навре у образе видјевши оронулу дједову кућу, разбијене прозоре и дијелом отворена врата придржана жицом. Двориште у шикари кроз коју ни лисица не би могла проћи. Штала нахерена и јадна, сјеник отворен. Обузе ме грч, осврнем се још једном око себе и уђох у кућу. Разбацане ствари по поду, отворени и избачени ормари, распарани мадраци, преваљен намјештај. Пронађох дједову и бабину слику читаву, узех ју са још неким оквиром пуним слика и изађох. Вани – полиција. „Молимо ваше документе. Тко сте ви и што радите овдје?“ Успио сам се суздржати и то је једино добро.
Десетак година касније, точније 2008. године, брат и ја смо почели обнову.
Радо и често долазим у Вребац и волио бих да и ви, моји унуци то наставите и да у Врепцу нађете осјећај припадности и присности, мира и опуштености и уживања у заједничком братском дружењу. Сјетите се Врепца и живите с њим и кад вам буде најтеже дођите тамо да нађете нову животну снагу и смирење. Али не заборавите и Могорић. Не заборавите, ту су наши коријени, ту припадате.
Од брежуљка прије моста на Туњевцу, преко Рудежа до Вребачке стазе и Тавана до планинских ливада Велике Лисине, па спуштајући се преко Чардака са којег пуца поглед на Крбавско и Личко поље до Вребачких магарица изнад Стражбенице до дубоке и снажне Граовчеве пећине, па на Радловац испод Завођа уз Радловачки мост и узводно уз Јадову све до Селишта па Кораћевим мостом до Павловца Вребачког, на Ћелемије, па Јадовом преко Рашновца све до Барлета….. И Јадова која оплакује и дијели, и Туњевачка и Ракића пећина, и Стражбеница и Школа и Дом и штерне и Градина са својим спомеником, гробом проте Богдановића и крст као спомен на вребачку душу – све је то Вребац.
А највредније су људи који га воле и који му се враћају.
Жељко Наранчић
