ТКО СУ ПРИЈАТЕЉИ А ТКО НЕПРИЈАТЕЉИ ВРЕПЦА?
Судећи по изјави Потпредсједника Управног одбора Српске народне читаонице и књижнице у Врепцу (даље у чланку: СНЧК) Богдана Крајновића (даље у чланку Б.К.), подјела иде по половини Вребачке популације, пола
Судећи по изјави Потпредсједника Управног одбора Српске народне читаонице и књижнице у Врепцу (даље у чланку: СНЧК) Богдана Крајновића (даље у чланку Б.К.), подјела иде по половини Вребачке популације, пола
Безводно љето је завршило, а тако је започела и јесен. Дуго је требало кишама да напуне подземље Лике и потеку потоци и ријеке. Јадова је ове године потекла 15.11.2026.г., некако
Ostade naš Vrebac bez još jednog zemljaka čiji lik i djelo će biti upisano u kolektivnu memoriju našeg sela. Petar Sunajko, sin Mile rođen je 1941. u Vrepcu, a nakon
У издању Српског народног вијећа управо је изашао Лексикон “100 ЗНАМЕНИТИХ СРБА У ХРВАТСКОЈ” који је уредио Иво Голдштајн. Уредништво још чине: Дејан Јовић, Душан Маринковић, Ђорђе Матић, Милорад Пуповац,
Registrirana je posljednja uplata za izradu redizajna web stranice: Predrag Uzelac, 161 € (23.10.2026.g.), član Društva Sa ovom uplatom ukupno je uplaćeno svih 1.375 € (akcije i donacije od 27.3.,
На иницијативу Јовице Сунајка, јучер, 7.10.2026.г. поправљен је улаз на Градину. Бетонски ступ са посветом Јоце Наранчића (посвета: ДАР СВОМЕ СЕЛУ ОД ЈОЦЕ НАРАНЧИЋА) и једним крилом металних врата који
Вребачка штерна је у годинама, од изградње 1880.г. до данас протекло је 146 година. У љетном безводном личком крају била је спас за опскрбу становништва водом за пиће, кишнице, која
Данас је очишћен и отворен пјешачки пролаз испод Градине. Користите га и уживајте у пријатној хладовини! Источни улаз Западни улаз
Uključite se u akcije za očuvanje i razvoj Vrepca! Bilo da donirate ili volontirate, svaka pomoć čini razliku
Прошле су године, и тешке и суморне. Године 1996. поновно сам, након осам година прилазио Врепцу мислећи што ћу затећи пролазећи у мислима вребачким крајем. Дошао сам до школе, оронуле и оскрнављене вандализмом и временом крај које стоје полицијска кола и два полицајца и проматрају ме, пролазим уз Градину и улазим у двориште. Крв ми навре у образе видјевши оронулу дједову кућу, разбијене прозоре и дијелом отворена врата придржана жицом. Двориште у шикари кроз коју ни лисица не би могла проћи. Штала нахерена и јадна, сјеник отворен. Обузе ме грч, осврнем се још једном око себе и уђох у кућу. Разбацане ствари по поду, отворени и избачени ормари, распарани мадраци, преваљен намјештај. Пронађох дједову и бабину слику читаву, узех ју са још неким оквиром пуним слика и изађох. Вани – полиција. „Молимо ваше документе. Тко сте ви и што радите овдје?“ Успио сам се суздржати и то је једино добро.
Десетак година касније, точније 2008. године, брат и ја смо почели обнову.
Радо и често долазим у Вребац и волио бих да и ви, моји унуци то наставите и да у Врепцу нађете осјећај припадности и присности, мира и опуштености и уживања у заједничком братском дружењу. Сјетите се Врепца и живите с њим и кад вам буде најтеже дођите тамо да нађете нову животну снагу и смирење. Али не заборавите и Могорић. Не заборавите, ту су наши коријени, ту припадате.
Од брежуљка прије моста на Туњевцу, преко Рудежа до Вребачке стазе и Тавана до планинских ливада Велике Лисине, па спуштајући се преко Чардака са којег пуца поглед на Крбавско и Личко поље до Вребачких магарица изнад Стражбенице до дубоке и снажне Граовчеве пећине, па на Радловац испод Завођа уз Радловачки мост и узводно уз Јадову све до Селишта па Кораћевим мостом до Павловца Вребачког, на Ћелемије, па Јадовом преко Рашновца све до Барлета….. И Јадова која оплакује и дијели, и Туњевачка и Ракића пећина, и Стражбеница и Школа и Дом и штерне и Градина са својим спомеником, гробом проте Богдановића и крст као спомен на вребачку душу – све је то Вребац.
А највредније су људи који га воле и који му се враћају.
Жељко Наранчић