Јовицу Кртинића све до новембра прошле године познавао сам преко његовог рада на истраживању српског ДНК.
Пионирски подухват који је покренуо и резултати који су освијетлили и разјаснили многе недоумице националног поријекла Срба учинили су га, независно од претходног јавног дјеловања, познатим и у широј популацији. Јер, тема његовог рада је не само на националном нивоу него и за појединце привлачна и интригантна.
Организирајући представљање Изложбе вребачких календара и старих докумената Друштва, тражили смо опције отварања Изложбе у Београду што нам је било веома важно. Чланица нашег Организационог одбора Мирјана Ћурин наишла је на разумјевање г. Кртинића који нам је омогућио да се Изложба отвори у просторима Библиотеке Милутин Бојић.
У непуна два дана, колико је Изложба била отворена било је и времена за разговор. Јовица се пказао као веома угодан суговорник са којим смо пронашли низ тема од заједничког интереса које смо због краткоће времена често само начели и – оставили за касније. Тада смо начелно договорили и сурадњу на Вребачком порталу, која се, ето, сада и остварује.
Надам се да ће Јовица уз све своје обавезе пронаћи и времена да се и даље повремено огласи и текстовима на нашем порталу. Широки профил његовог интереса и дјеловања даје нам за право да очекујемо интересантне и потицајне текстове који ће бити допринос и развоју нашег портала.
Први Јовичин текст под насловом „Како је друг Тито покварио један славни пецарошки дан на Јадови“ можете пронаћи на „Литерарном кутку“. Објављујемо га на, барем широј популацији, познати датум!
Биографски подаци
Јовица Кртинић (1969) српски је новинар и директор Библиотеке „Милутин Бојић” у Београду, оснивач Друштва српских родословаца “Порекло” на чијем челу је био од 2012. до 2023. године. Члан је Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”.
Основну и средњу школу је завршио у Госпићу. По образовању је дипломирани политиколог.
Током новинарске каријере радио је у редакцијама новина: Борба, Време, Дневни телеграф, Данас, Репортер, Стандард, Курир. Новинарство је напустио 2012. године због „дубоке кризе у новинарској професији”.
Написао је више радова из области родословља и генетичке генеалогије и одржавао предавања на ове теме широм Србије и региона. Објављен му је чланак „Генетика и Срби: Од Карпата па до Јадрана“ у четвртом тому енциклопедије Катена Мунди.
Од 2012. године је управник Библиотеке „Милутин Бојић” у којој је покренуо богату издавачку делатност, бројне програме културе, а у његовом мандату ова библиотека је развила један од најбољих модела дигитализације књижне грађе у Србији и региону.
Радови
Ј. Кртинић и група сурадника „Генетичко порекло Срба старе Херцеговине“
Ј. Кртинић и група сурадника „Y chromosome genetic data defined by 23 short tandem repeats in a Serbian population on the Balkan Peninsula“
Ј. Кртинић и група сурадника „Књига о Мацурама: генетичко – историјска студија“
Извор: https://sr.wikipedia.org/