Како је сазријевала мисао о оснивању Српске народне читаонице и књижнице у Врепцу?
Можда је ова 9-та обљетиица прилика да подсјетимо на те догађаје, да се не забораве, јер вријеме брише трагове.
Листајући архиву присјећам се тих мјесеци припреме докумената, разговора са Врепчанима који су тих дана били испуњени неразумјевањем и невјерицом и, коначно, дана оснивања и оснивача, по абецедном реду: Бобић Јован (Јоцо), Цетина Никола, Ћурчић Јован, Ћурин Мирјана, Мандарић Богдан (Боћа), Мандарић Танасије, Михајловић Драган, Наранчић Жељко и Плећаш Драгица.
Да кренемо редом.
Још 2010.г. отворена је енигма власништва Друштвеног дома у Врепцу. Наиме, у з.к. извадку, тада званичном, власник је била Српска народна читаоница и књижница у Врепцу, а из повијесног извадка могло се прочитаити да је тадашње Друштво, Српска народна читаоница и књижница у Врепцу постало власник Дома 1930.г..
У селу није било никога тко би могао посвједочити и документирати овај податак. Најстарији житељи села били су рођени можда 1930-те године и касније и нитко се није сјећао тог Друштва. Рат и послијератно расељавања, гладне године и борба за живот прекрили су дебелом прашином сјећање. И тако је то трајало годинама.
Траг се покушао добити у контакту са Српском православном црквом, која је била, а и данас јест власник западног дијела Градине. Никола и Жељко су договорили састанак са Симом Рајићем у Загребу, правним заступником СПЦ која је рјешавао питање имовине СПЦ, али ни тај састанак није дао резултате. И даље није било помака.
Контактиралали смо и одржали састанак са правном службом у Привреднику у Загребу, али са истим резултатом.
Нашли смо се у слијепој улици.
Документи из Архива Југославије
Тек у јесен 2016.г. Мирјана је одласком у Архив Југославије у Београду пронашла документе Српске нaродне читаонице и књижнице у Врепцу из 1930.-тих година, записнике са одржаних скупштина, разне дописе о градитељу и имену Дома и нарочито Правила Друштва.
То је био почетак разоткривања догађаја из повијести који су довели до идеје да је потребно власничко стање Друштвеног дома одржати у новим увјетима. Истовремено је порасла свијест о потреби друштвене и духовне обнове Врепца и повезивања Врепчана, углавном расељених по свијету уз малу заједницу оних који су живјели у селу. Та потреба је изнова потицана у љетном периоду када је у селу боравило по неколико пута више Врепчана од домицилних. Тих година село је живјело, осјећао се дух и енергија људи и све је подсјећало на боље године. Али, љета су пролазила…..
То је родило идеју, утемељену на Правилима Друштва и чл. 33. већ толико пута цитираном, али никада довољно, јер говори о далековидности оних који су оснивали тадашње Друштво:
Члан 33.
Ако скупштина правилно закључи, да се друштво разиђе или ако би га државна власт распустила онда се друштвени иметак предаје на чување месној црквеној општини, која ће сав поверени јој иметак вратити новоме које би се основало у Врепцу под истим именом и са истим задацима.
У Врепцу дне 21. јула 1929.г.
Надопуну правила, која су одобрена по Великом Жупану у Карловцу бр. 41.110 од 31/10. 1929.г.
Имали смо почетак од којег се могло кренути. Али како?
Оснивање Иницијативног одбора за ревитализацију Врепца
Жељкова идеја да је рјешење у обнови Друштва, здушно је подржана од Мирјане и Николе уз договор да се трагом Чл. 33 обнови Српска народна читаоница и књижница у Врепцу – и кренуло се у реализацију.
Жељко је написао, а Никола супотписао Позив Врепчанима да се оснује координационо тијело под називом Иницијативни одбор за ревитализацију Врепца који би имао задатак да „организира активности којима би се подручја Врепца, Завођа и Павловца Вребачког културно, социјално, економски и еколошки ревитализирала и која би постала мјесто друштвених националних и интернационалних окупљања“ и у којем се каже:
Позив
Обраћамо Вам се као Врепчанину / Врепчанки, као људима који у срцу носе топлину везе са родним крајем или крајем поријекла. Вјеројатно понекад у тренуцима присјећања или разговора у угодном друштву избије носталгија и жеља да се поновно обиђе родни крај или прошеће стазама дјетињства, изађу пред очи драги ликови људи или догађаји којих се са сјетом и радошћу или тугом сјећамо.
Живот човјека носи незнаним стазама; некад свјесно утјечемо на своју судбину, а некад смо жртве околности и догађаја на које не можемо утјецати. На жалост у посљедњим десетљећима, па и након другог рата већина је била пометена вихором и створила нови живот на разним странама свијета. Али сјећање на дане дјетињства и поријекло остаје у свакоме од нас.
Дали је вријеме да том сјећању и осјећајима пружимо више, дали је дошло вријеме да се посветимо и тим скривеним жељама и осјетимо смирење и задовољство на које смо предуго чекали?
Посљедњи рат је донио страдања и готово уништио наша села. Пустош и запуштеност крајем деведесетих година, празнина простора без пјева птица … и повратак појединаца који нити данас није достигао ни десети дио предратне популације. Али и повратак и повремени боравак појединаца, који можда никад нису живјели у нашим селима, који обнављају своје дједовине, куће, ограде и поља и који барем дјеломично надомјештају бројност житеља и богатство живота које је нестало у прошлости.
У посљедњих десет до петнаест година покушао се организирати ритам живота; обнављају се сеоске прославе, организирају се акције уређења, догађају се сусрети, али је дошло до схваћања да вријеме чини своје и да ограничена људска база тражи своје проширење.
Везе са родбином и пријатељима показале су да постоји интерес Врепчана са свих страна – а то и јест данас доминантна вребачка популација – који не би био само пригодни већ трајнијег карактера са жељом да дио свог живота и активности вежу за родни крај и да у томе нађу и задовољство и интерес.
То је и мотив да кроз ову иницијативу организирамо једно координационо тијело које смо радно назвали
ИНИЦИЈАТИВНИ ОДБОР ЗА РЕВИТАЛИЗАЦИЈУ ВРЕПЦА
…са задатком да организира активности којима би се подручја Врепца, Завођа и Павловца Вребачког културно, социјално, еколошки и економски ревитализирала и која би постала мјесто друштвених националних и интернационалних окупљања.
Све је то на трагу некад богатих друштвених активности које су се овдје одвијале.
Имао је наш Вребац трговине, крчме, пошту. Велебна црква на градини саграђена је 1867. године, а међу првим селима у Лици Вребац је давне 1804. године добио основну школу. Саграђен је и културнопросвјетни дом у којем је дјеловао тамбурашки оркестар. Активна је била и Соколска чета са својим гимнастичарима. Одржавали су се домаћински течајеви кројења и шивања. Ријетко које село се може похвалити чињеницом да је још 1929.г. имало организирано Друштво „Српска народна књижница и читаоница“ у којој су се читале новине и књиге и слушао први радио у селу. Нажалост, након Другог свјетског рата читаоница се не обнавља, црква је срушена, нема више ни поште, крчме се затварају. Остала је само школа чија зграда данас неповратно пропада.
Стога Вас позивамо да се прикључите Иницијативном одбору, тијелу са ограниченим бројем чланова које би активно промишљало и организирало активности, са спремношћу активног учешћа и до даљњега, из разлога да се осигура успјешност, затвореног за јавност.
Уколико можете прихватити обавезу, молим да попуните приложену „Приступницу“ и вратите ју маил-ом те се одазовете на конституирајућу сједницу Иницијативног одбора која ће се одржати у марту/априлу 2017.г. у Врепцу.
Вребац, 17.02.2017.г.
Иницијатори:
Жељко Наранчић
Никола Цетина
Позиву се одазвало шест Врепчана, по редосљеду документа: Жељко, Никола, Богдан (Boća), Мирјана, Јован (Јоцо) и Танасије.
Припрема докумената за оснивање Друштва
Истовремено, оперативно, припрему докумената за оснивачку / обновитељску скупштину и регистрацију Друштва преузели су Никола и Жељко.
Приступило се изради Статута. Никола је израдио први предложак Статута. У међусобној координацији, у трајанју од око два мјесеца, израђено је 14 варијанти и допуна да би тек 15-та варијанта била финализирана, а која се и данас примјењује уз мање, накнадне допуне. Статут је на суптилан начин повезао „старо“ и „ново“ Друштво јер Закон није дозвољавао да ново Друштво буде правни сљедник претходног. А то је за нас било изнимно важно. У Уреду државне управе у Загребу Николу су упозорили да такав Статут не може бити регистриран. Приступило се измјени. Спорне одредбе замијењене су директним уношењем формулација из Правила Друштва које су говориле исто, а нису биле спорне.
Оснивачка скупштина
Никола је припремио Дневни ред Оснивачке скупштине која је заказана у Врепцу за суботу 18.3.2017.г. у 12,00 сати.
Статут је предвиђао да се као органи Друштва формирају Скупштина Друштва те Управни (5 чланова, Предсједник и Подпредсједник, Тајник и два члана) и Надзорни одбор (3 члана).
Посебан проблем је био састав органа Друштва. Требало је времена за објаснити позадину идеје и у тим временима добити сугласност особа да се прихвате чланства. Неријетко смо били одбијени.
Шест чланова Иницијативног одбора требали су узети учешће у формирању органа Друштва, али, недостајале су још двије особе. У готово посљедњи тренутак укључен је Јован Ћурчић, али једна особа је још на дан одржавања скупштине – недостајала.
Тога дана, у суботу прије подне, Јован (Јоцо) и Жељко су подно сливне плоче на Градини ископали три завјетне липе које ће бити посађене на тргу код школе након оснивања Друштва.
Скупштина је каснила јер Мирјана није успјела стићи на вријеме. Тек навече око 20,00 сати скупили су се оснивачи у Врепцу 101 – у комплетном саставу. Са Мирјаном је из Београда стигла и њена колегица Драгица Плећаш! Прихватила је да буде члан органа Друштва. И тако су бројчано попуњени органи Друштва. Оснивачкој скупштини присуствовао је и Вребачки парох – г. Драган Михајловић. Укупно девет оснивача од којих осам за органе Друштва
Започела је Оснивачка скупштина. Скупштином је предсједавао Никола док је Жељко изабран за записничара.
Усвојен је Дневни ред, а добра припрема резултирала је унисоним договором који је постао повијест коју читамо из Записника. Уважена је и посебна жеља Мирјане, Николе и Жељка да први Предсједник скупштине и Управног одбора буде угледни врепчанин – Јован Бобић.
Сви су разумјели повијесност тренутка и у говорима то нагласили. Вече је завршено угодним дружењем оснивача до касно у ноћ, свјесних величине тренутка који се управо одиграо.
Завјетне липе
Идућег дана, у недјељу прије подне оснивачи (осим пароха) су се окупили на Тргу код школе и посадили три завјетне липе које и данас расту и подсјећају на овај повијесни догађај у Врепцу.
Регистрацију Друштва завршио је Никола, а рјешење о оснивању издао је Уред државне управе у Госпићу 22.5.2017.г..
Да би Друштво могло јавно дјеловати Жељко је припремио остале документе Друштва: меморандум писма и е-мејла, приступницу и матрицу штамбиља – који се и данас користе.
Српска народна читаоница и књижница у Врепцу од оснивања / обнављања, 18.3.2017.г., почела је свој други живот!
170522_Rješenje o upisu u Registar udruga Srpske narodne čitaonice i knjižnice u Vrepcu
170318_Zapisnik sa sjednice osnivačke skupštine udruge Srpska narodna čitaonica i knjižnica Vrebac
170318_Inicijativni odbor za revitalizaciju Vrepca-Zapisnik
170306_Inicijativni odbor za revitalizaciju Vrepca-Poziv za konstituirajuću sjednicu
170217_Inicijativa za osnivanje Inicijativnog odbora za revitalizaciju Vrepca