Синоћ је у Госпићу у Самосталној народној књижници одржана промоција књиге “Личка љепотица -Ријека Јадова”
Присутни, иако локални житељи, су имали прилику да чују и неке досад мало познате податке о Јадови и повијести краја кроз који ријека пролази у инспиративном излагању аутора текста Фарука Исламовића; од повијесних и археолошких података, пећина уз ријеку, мостова који су ријеку премошћавали на око 25 мјеста (…и од којих је свега око шест и данас на ријеци) иако је ријека дугачка свега 41 км (…а географска удаљеност од извора у Горњој Плочи, до утока у ријеку Лику испод Госпића износи око 20 км), карактеристичних пјешачких камених прелаза, зидова уз ријеку који су грађени да заштите обале током високих вода у прољеће и јесен, па све до ендемских рибица које живе у подземљу у крашким пећинама и излазе на површину током високих вода и након периода хибернације – јадовски вијун (lat. Cobitis jadovensis) и јадовски пијор (lat. Phoxinellus jadovensis).
Све је то праћено низом изврсних фотографија Николе Цетине, рођеног у Врепцу, који је са искусним оком проналазио мотиве ријеке и околног подручја. Никола је присутне упознао и са својим почецима у фотографији и изложбама фотографија које је приредио, а дао је на увид и своје фотографије старе више од 60 година са мотивима живота и рада у Врепцу, сликане у црно-бијелој техници и развијане на класични начин, које су упечатљива слика тог времена.
Уредница часописа Меридијани, Петра Сомек, поклонила је присутнима два броја часописа, данас у Хрватској јединиг едукативног географског часописа који на популаран начин приказује географске и путописне теме.
Овај часопис је протеклих година већ објављивао прилоге овог тандема на теме мало познатих ријека у Хрватској, а у разматрању је и припрема књиге која би обухватила свих њихових, око 20-так прилога на ову тему.
Књига о ријеци Јадови је у ствари наставак прилога низа истраживача, географа, археолога, повјесничара и природословаца који су у посљедњих двјесто и више година пролазили овим крајем, истраживали га и описивали – и тако остављали драгоцјене податке за будуће генерације.