Следи песнике, мале и велике
што духотворјем лŷче пале
и пратиоце и предводнике
и светлописом разбуктале,
и опчињене, несагнуте,
и спонтане, заборављене,
и безазлено осмехнуте,
и часнодарном слову верне.
Стих је извор и огњиште
и сневноумљив нектар кушан,
стих је душама уточиште
до старог доба ђачки слушан.
Окрилаћени књигопоји
у векове ће искричити,
бити верни лађари твоји,
као да кажу: – Пиши и ти!
Запиши га чим се сетиш,
јер ко ласта стих одлети.
Душан Ћурчић