Кажин, мјесто вребачких спортских надметања и друштвених сусрета данас се не може препознати. Природа је учинила своје. Природни “амфитеатар” обрастао је дрвећем, трновитим жбуњем и високом стабластом травом, а на неколико мјеста (…а колико га још има у раслињу?), колико се види, одложен је отпад.
Сретна времена за кажин су прошла. Остало је само сјећање и пјесма коју је испјевао Милош Мандарић – Цигин о вребачком ногомету и играчима, а у пјесми (…коју можете пронаћи у Литерарном кутку) се каже:
Ногомет је игра фина
играла се од давнина……..
….и завршава
Пјесма је посвећена
и нама и вама
и онима који нису с нама
и онима које прекрива тама
нек’ им је вјечна слава и хвала.
А, кажин данас можете видјети на овим фотографијама.
