ВИДОВДАН (28.јун) један је од најсложенијих и најснажнијих симболичких датума у српској повијести, култури и повијесном памћењу. Његово значење није само вјерско, него и повијесно, књижевно, митолошко и политичко.
Видовдан је празник Светог Вида, ранокршћанског мученика. У православној традицији он није међу највећим црквеним празницима, али је добио изнимну важност због повијесних догађаја који су се збили управо тога дана.
Средишње мјесто у значењу Видовдана заузима Косовска битка, вођена 28. јуна 1389.г. између војске кнеза Лазара Хребељановића и Османског царства под султаном Муратом И. (Извор: АИ)
Урош Предић КОСОВКА ДЕВОЈКА (1919)
Кнез Лазар Хребељановић (Прилепац око 1329-Косово поље 1389) био је један од најзначајнијих српских средњовековних владара, који је након распада Српског царства створио моћну Моравску Србију са престоницом у Крушевцу. (Извор: https://sr.wikipedia.org/ )
У народној и епској поезији – Цар Лазар – Икона
……………………………………
Данас је Видовдан, један је од најважнијих празника у српској традицији, како због свог верског, тако и због историјског значаја. Његова важност за српски народ произлази из бројних догађаја који су се одиграли управо на тај датум и оставили дубок траг у националној историји.
Најзначајнији међу њима јесте Косовски бој из 1389. године, у којем је погинуо кнез Лазар Хребељановић. Његова смрт симболично се повезује са падом српског средњовековног царства. Због тога се на Видовдан, поред Светог Амоса, од почетка 20. века обележава и празник Светог великомученика кнеза Лазара и светих српских мученика. Овај дан заузима посебно место у српској традицији и прати га низ обичаја, веровања и народних ритуала.
Историјски значај Видовдана
Корени симболике Видовдана сежу у далеку прошлост и доводе се у везу са култом старословенског бога Вида, којег су Словени сматрали једним од својих најважнијих божанстава.
Ипак, највећи историјски значај овог датума везује се за Косовски бој 1389. године, који представља један од најважнијих догађаја у српској историји. Ова битка заузима посебно место у колективном памћењу српског народа и представља важан део националне традиције.
Дана 15. јуна по јулијанском, односно 28. јуна по грегоријанском календару, војска кнеза Лазара Хребељановића сукобила се са војском Османског царства предвођеном султаном Муратом. Иако историјски извори не дају потпуно јасан одговор о коначном исходу битке, она је током времена у српској култури добила готово митски значај.
Кроз векове је симболика Видовдана додатно учвршћена бројним догађајима из српске историје. Овај датум повезује се и са важним тренуцима из периода Првог светског рата, као и са стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1918. године.
Најважнији историјски догађаји на Видовдан
1389 – Косовски бој и смрт кнеза Лазара, почетак мита о небеском царству.
1914 – Атентат у Сарајеву: Гаврило Принцип убија надвојводу Франца Фердинанда, што постаје повод за почетак Првог светског рата.
1919 – Версајски мировни споразум, којим се формално окончава Први светски рат.
1921 – Доношење Видовданског устава Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, који је регулисао уређење прве заједничке државе Јужних Словена.
1948 – Резолуција Информбироа, раскид између Југославије и Совјетског Савеза, што је одредило политички пут земље наредних деценија.
1989 – Масовно обележавање 600 година од Косовске битке на Газиместану. Говор председника Србије, Слободана Милошевића, унео је нову политичку димензију у празник.
2001 – Изручење Слободана Милошевића Хашком трибуналу, такође на Видовдан, што је означило крај једне ере српске политичке историје.
Обичаји за Видовдан
Видовдан носи са собом богату традицију и дубоко укорењене обичаје, а многи су повезани са видом и „гледањем“ будућности. Према веровању, оно што се „види на Видовдан“, пратиће човека целе године.
Тако на Видовдан девојке беру видову траву (видовчица, видовац…) и стављају је под јастук с мало соли и хлеба, верујући да ће им се њихов будући муж јавити у сну. И мноштво других ритуала укључује сакупљање видовчице, биљке која се користи за заштиту од болести очију.
На овај дан, изношење ткања из кућа представља проверу вредности домаћинстава, док се у другим крајевима практикује проветравање ствари како би се донела срећа и добробит.
У неким обичајима, светлост и мирис свећа симболизују поштовање према преминулима, а посебни моменти, попут заласка сунца, заједно са прављењем понуда и сакупљањем воћа, додатно обогаћују обичаје на Видовдан, пише Видовдан.рс.
По народним веровањима на Видовдан не треба радити на пољу, нити обављати кућне послове, „забрањено“ је певати, играти и гласно славити, а треба се клонити свих већих физичких радова.
Уместо тога, наглашава се тишина и поштовање, стварајући простор за сећање на хероје српске историје.
Дозвољено је и пожељно започињање ручних радова (верује се да оно што се отпочне на овај дан, има шансу да дуго траје), уређивање дома (обичај да се износе ствари из куће да се проветре од мољаца, симболично чистећи простор), одлазак на гробље.
Народни обичаји се разликују од краја до краја, али сви имају јединствену поруку – тишину, увид, поштовање предака и поглед у будућност.
Извор: https://nova.rs/