Завршени су радови на обнови фасаде и Манастир Медак, једини манастир Српске православне цркве на подручју Лике, засјао је у новом сјају.
Манастир Медак спада у најзначајније црквене центре у Епархији горњокарловачкој.
Манастир има дугу и сложену историју, али није сачуван јасан податак о првобитном оснивању манастира у смислу данашње грађевине. Медак је у периоду од 1522. па све до 1577. године био пуст, а тада га је Ферхад паша населио муслиманима и једним дијелом српским народом са подручја Сјеверне Далмације. На простору Метка још у 17. вијеку постојао је владичаски двор и дрвена капела, а црквени живот је присутан од повратка православног становништва послије 1689. године, када је Лика ушла под власт Хабзбурга. На садашњој локацији, црква посвећена Усековању главе Светог Јована Крститеља (одлуком СПЦ назив промијењен 2006.г. у „Манастир Медак“) подигнута је 1724. године, што се сматра изградњом саме богомоље која је касније, током времена, развијана и функционирала као манастирски комплекс. Та црква је освећена 1884. године, што јој даје званичан статус православног храма у модернијем смислу.
Манастирски комплекс осим храма чине још и недовршен конак саграђен од дрвета и један објекат који је у рушевном стању.
Покушај рушења манастира у 2. свјетском рату спријечио је народ.