О дијелу српског народа који аутохтоно живи у Албанији мало се говори у јавности. Готово су заборављени. Тек у посљедње вријеме, откад се Албанија отворила, спорадично се могу чути информације о њима.
Српска држава је у раним периодима њеног постојања заузимала широки простор данашње Албаније, а српски кнезови су столовалу у Скадру. И данас је подручје око Скадра и Фијера насељено Србима са популацијом за коју се незванично процјењује да броји цца 40.000 становника (по попису из 2011.г. 155 становника се изјаснило као Срби, а 2023.г. – 586). Неки медијски извори спомињу тврдњу да је из матичних књига “нестало” више од 100.000 особа српског поријекла због различитих административних и статутарних третмана у прошлости. Стварну популацију Срба је тешко квантифицирати због дугогодишњих политика асимилације, насилних промјена имена и презимена и бојкотирања етничког изјашњавања због политичких и друштвених посљедица.
Етничка карта Албаније
Крајем 13. стољећа на данашњи простор Албаније насељавају се албанска азијатска племена са Сицилије (исламизирани Арбанаси), која су Арапи крајем 10. стољећа довели са подручја Кавказа – данашњи Албанци. Одласком Турака са овог простора и Балкана остају посљедице, прије свега религијске, јер Албанци претежно, али и дио Срба примају ислам (…уз православље и католицизам).
Берлинским конгресом 1868.г. успоставља се српска држава, док се Турци задржавају на јужном подручју Балкана. Године 1912. албански политички представници проглашавају отцјепљење од Османског царства и оснивају Албанију што су признале велике силе на Лондонској конференцији 1913.г.. Проглашење је био и геополитички одговор великих сила на опасност да територије настањене Албанцима подијеле сусједне државе (Србија, Црна Гора, Грчка и Бугарска).
Тако је Српска држава стицајем геополитичких околности одсјечена од мора, а Срби на подручју нове државе Албаније притиснути су асимилацијом, нарочито интензивном за вријеме владавине Енвера Хоџе, када им се забрањује и употреба језика и мијењају презимена.
Отварањем Албаније посљедњих неколико десетљећа отворена је и могућност да се културним и политичким дјеловањем и ова српска заједница интегрира у цјелокупни српски корпус и да јој се оснажи статус унутар Албаније.
За боље разумјевање ове проблематике прилажемо Е-КЊИГУ Биљане Живковић: СРБИ У АЛБАНИЈИ.