У суботу, 1.8.2026.г., са почетком у 20,15 сати одржан је јавни састанак Мјесног одбора Вребац са мјештанима Врепца, Завођа и Павловца којем је осим Предсједника и једног члана МО присуствовало и 15-так мјештана. Састанак је најављен „без дневног реда“ да би тек на почетку састанка, Предсједник МО Милош Поповић предложио дневни ред – (1) Тренутно стање у Мјесном одбору, и, (2) Свети Илија, полагање вијенца на споменику.
Присутни су се без допуна сугласили са предложеним темама, али очито нису разумјели што се мисли под „стањем“. Стога су сачекали уводну ријеч Предсједника.
Од тада, састанак је кренуо у посве неочекиваном правцу.
Поповић је поставио уводно питање: „Како је Српска народна читаоница и књижница у Врепцу електро прикључак за Друштвени дом могла увести на своје име?“. Слиједила су и друга питања – како се то исто могло догодити са прикључком воде?, а онда је постављено и крунско питање – чији је Дом? и зашто кључеве Дома држи Друштво? Предсједник је тврдио да је Дом у власништву Града Госпића (?), да он зна све о Дому, постављао је питања о кориштењу Дома, средствима за обнову Дома, судском спору са Градом Госпићем, итд.….. другим ријечима открило се да је предложени дневни ред био само маска за напад – ничим изазван – на Друштво и на Друштвени дом и да је позив без дневног реда био намјеран како би се постигло изненађење.
Ове теме доминирале су барем половином трајања састанка и почетна затеченост једног дијела присутних темом „стање у МО“ настављена је дискусијом другог дијела мјештана, очито припремљених, против Српске народне читаонице…. и њеног власништва. У аргументацији против Друштва постављено је чак и питање тко је изабрао Управни одбор Друштва и зашто о томе нису обавијештени мјештани које се такођер требало питати, а појединци су сматрали да су и требали бити уписани у чланство Друштва (?), итд. итд……….
Нису вриједила ни објашњења. Наиме, неколико чланова Друштва, као и Предсједник Управног одбора Друштва обратили су се скупу и поставили основно питање: „како уопће може Друштво бити предмет „стања у МО“?, али су, афирмативно, настојали дати објашњења на постављена питања, како је нпр. логично да прикључке струје и воде уводи власник, да се прикупљена средства утрошена за обнову Дома воде транспарентно, да кориштење Дома није упитно за све који га желе користити под увјетима које Друштво одреди, водећи рачуна о томе да Друштво плаћа трошкове Дома и одржава га, да је сва документација о Друштву и спору са Градом Госпићем јавно објављена на wеб страници Друштва и да је свакоме доступна, да органе Друштва бирају чланови Друштва, итд. итд……….
Све то није спријечило Предсједника МО да изјави да он не вјерује објављеним документима (?) и да њега wеб страница Друштва не интересира, јер, он зна све о томе – па му је у циљу провјере знања на ту тему предложена и организација „квиза“.
Питања и расправа заиста су били „изван времена и простора“.
Расправа у којој нитко никога није могао увјерити у своје аргументе прекинута је питањем да заиста није јасно због чега се напада Друштво које настоји обновити друштвени живот не само у овом крају и шире, него и укључити велику вребачку дијаспору заинтересирану за стање у овом крају, у којем до Плоче не живи 500, а нити ни 300 становника, тим прије што је Друштво отворено за сурадњу и договоре и позива све оне који прихваћају Статут Друштва да се укључе у његов рад.
Коначно се прешло и на стварно стање у МО. Постављена су питања санације штерне код школе, санација школа у Врепцу али и Павловцу, насипавања путева и уређења живица, актуално питање опасности због санације банкина и расутог пијеска по колнику од Барлета до Билаја. Истиче се и питање уградње хидраната кроз Павловац и тражења да МО покрене иницијативу према надлежнима. Затим, обнова бране испод Моста Поповића, Госпиновца…..
Предсједник МО је изјавио да што се тиче питања везаних за опскрбу водом и Јадовe нема намјеру одлазити у Оточац (темељем разговора са инжењером из Службе), гдје је сједиште Хрватских вода, да рјешава та питања. На тај став дат јер и приједлог да МО састави допис са листом питања и захтјева и даде овлаштење ономе тко је спреман да особно контактира са Хрватском водама у Оточцу, али је приједлог остао без одговора.
Са изненађењем је примљен на знање став Предсједника МО у погледу „хидраната у Павловцу“, да је то требало бити ријешено код изградње водовода и да он неће рјешавати појединачне захтјеве, као и да сватко тко жели ријешити неки проблем може сам написати допис (јер МО нема увјете за то) а он ће исти потписати и овјерити штамбиљом.
Позитивно је примљена информација Предсједника о организирању покретне медицинске амбуланте на јесен о чему ће јавност бити на вријеме обавијештена.
Након тога, афирмативно, постављено је питање Предсједнику МО о Пословнику МО, Плану рада, сазивању састанака, изради и објави Записника на што је одговорио да он нема намјеру да се тиме бави и да План рада неће припремити.
У расправи је указано и да у Граду постоји служба која пружа стручне и административне послове Мјесним одборима и која може олакшати рад МО.
Постављено је и питање организације Комеморације, дали је договорено тко ће одржати говор и зашто се службено Комеморација најављује на овом састанку, ноћ прије њеног одржавања и зашто нису раније постављене обавијести по селима?
Дио питања остао је без одговора. Предсједник МО најавио је Комеморацију за сутра (2.8.) у 10,00 сати, те изјавио да је вијенац за споменик осигурао Град Госпић, да се Комеморација нема што организирати, а да на Комеморацији може говорити тко год хоће.
Од стране Друштва понуђена је wеб страница Друштва за потребе информирања мјештана о раду МО, Записника са сједница, информација и обавијести, што је Предсједник МО изричито одбио.
На крају је дошло до особних дисквалификација двојице Врепчана тако да је састанак завршен око 21,30 сати у мучној атмосфери.
………………………………………….
Да закључимо!
Један неорганизиран, тенденциозан и потпуно непотребан састанак који је умјесто позитивних перспектива отворио непотребне подјеле у овој малој и демографски и друштвено закинутој заједници.
Све у свему, састанак је допринијео само подјелама међу мјештанима, и, ако му је то био циљ – успио је! Питање је – тко од тога има користи?, и, треба ли МО или нетко из МО због тога сносити одговорност?
Остаје отворено и како ће нови МО уопће дјеловати, обзиром и на подјеле у самом МО, јер овај састанак, колико се могло разумјети, није био припремљен и договорен на сједници МО, а по изнесеним ставовима Предсједника МО, отварају се сумње и не може се закључити како и на који начин ће МО дјеловати у корист друштвене заједнице.
Јер, МО би требао бити у функцији грађана и подручја за које је надлежан као и оних који су га бирали – а не изнад.
Сачекајмо и званични Записник МО. Ако ћемо бити у прилици – објавит ћемо га!