Цеста према Врепцу, нарочито од Жутиног потока до центра села добрим дијелом је у распаду. Ударне рупе које се обично и јесен закрпају брзо се отворе и чекају нови циклус поправка. Врепчани су се надали да ће због новоуведене аутобусне линије цеста бити квалитетније санирана, али је сад већ питање дали је то могуће без темељите реконструкције. Мрежаста структура асфалта указује на недовољну носивост трупа цесте и повремено пресвлачење дионица колника није трајније рјешење.
Стање колника није боље нити кроз Павловац Вребачки и Могорић, али док се друге дионице цесте ипак чешће санирају, дионица од Жутиног потока до Павловца Вребачког се увијек некако нађе на зачељу списка. Новост је да су овог љета повучене линије уз руб цесте.
Ових дана је локални добротвор покушао пијеском затрпати најкритичније ударне рупе, хвала му, али и то неће бити дуљег вијека, можда неколико дана или тједан – два. Ипак, проходније је, али на неким мјестима и није могуће избјећи ударне рупе. А што ће тек бити кад крену јесење кише?
И да посебно споменемо да је дионица цесте од Жутиног потока до Билаја критична због велике фреквенције тешких камиона, а због ширине колника и опасна за промет. Банкине се “присилно” приоширују код мимоилажења возила и разгажена проширења насипавају туцаником који возила у промету набацују на асфалтни колник који постаје “склитзак” и опасан, посебно у кривинама.
Иначе, већ годинама нема путоказа на споју цесте у Билају, који је упућивао на низ села која ова жупанијска цеста – од Билаја до Ловинца, повезује. Локалном становништву ови путокази можда и нису потребни, али свима осталима, па и туристима који у посљедње вријеме чешће крстаре овим крајем, вјеројатно јесу.
Илустрације ради прилажемо неколико фотографија које говоре о стању колника на дијеловима цесте од Жутиног потока до Врепца.
