На главном вребачком тргу налазе се два изнимно вриједна објекта, споменици културе, који пропадају и за које, осим Врепчана, не мари нитко.
Вребачка штерна
Вребачка штерна, споменик културе саграђен давне 1880.г. и стар 145 г. – неумитно пропада. Сјеверозападни зид је готово у половини урушен, а сјеверни дио поплочења је утонуо. Питање је дали је оштећена купола штерне? Темељ грла штерне се расипа, једино још на мјесту стоји само грло, изнимно вриједан и уникатан завршетак „бунара“ израђен од једног комада камена, са траговима кориштења – “калања” воде.
Прије четрнаест година (18.9.2011.g.) дониран је и постављен поклопац на отвор бунара који се преклапа на средини, али на жалост тај преклопни дио је „нестао“, а за очекивати је да ће се то десити и другом дијелу, већ начетом и олабављеном на пантима.
Коме је то требало?
Објект тражи неодложну санацију. Постоји ли могућност да конзерватори сагледају овај проблем и нађу рјешење за спас овог вриједног објекта?
Објект школе
Непосредно уз објект штерне налази се и објект школске зграде (између којих, на мање од 5м раздаљине, пролази регионална цеста), такођер вриједног споменика културе, који је дијелом, половина данашњег објекта, саграђен 1804.г., – стар 221.г. а другим дијелом 1908.г. – стар 117.г. и који су били јединствена цјелина. Садашње стање објекта је изнимно лоше.
Врепчани су покушавали од Града Госпића и прије 15-так година, а и касније, добити минимална средства за санацију покрова објекта, али нису наишли на разумјевање унаточ томе што су и сами били спремни, у оквиру својих могућности, да допринесу санацији објекта и тако, евентуално, одложе санацију објекта за нека друга времена. Давани су и приједлози, као нпр. да се објект школе претвори у етнолошки музеј и буде у саставу Музеја Лике, те да се дио простора користи за разне јавне службе, или сл. – али узалуд.
Пропадањем крова почело је урушавање стропова, димњака и зидова. Сада је овај објект већ постао опасност за промет. И овдје се питамо што раде конзерватори и надлежне градске службе.
Надамо се да рјешење неће бити багери и продаја камена из зидина школе.