Биографски подаци
Валтазар (Балтазар, Балдо) Богишић (Цавтат 1834-Ријека 1908) био је истакнути правник, социолог, хисторичар, етнограф, и професор.
Валтазар Богишић
Српског поријекла, католик, Богишић се током живота изјашњавао и дјеловао као Србин, рођен од оца Влахе, угледног трговца и мајке Марије без које је рано остао у 2-гој години живота. Богишићи су били трговачка породица из залеђа Конавала. Дјед по оцу, Балдо (Балтазар) Богишић доселио се око 1802.г. у Цавтат из села Мрцине у Конавлима.
Богишић је један од најзначајнијих правника и социолога 19. стољећа.
Основно образовање започео је у Цавтату, а касније је завршио гимназију у Венецији 1859. године. Након средње школе студирао је филозофију (укључујући хисторију) и право у неколико европских градова, Бечу, Берлину, Минхену, Паризу…. . Говорио је више језика – талијански, нјемачки, француски, руски, латински, старогрчки.
Стекао је академске титуле: Доктор филозофије (PhD) и Доктор Права (Rigorosum).
Након доктората радио је у Дворској библиотеци у Бечу, као професор на новооснованом универзитету у Одеси, био је Министар правде Црне Горе. Након повлачења из црногорске владе живио је у Паризу и био је активно укључен у међународне научне кругове. 1902. године изабран је за предсједника Међународног института за социологију, био је члан бројних академија и научних друштава широм Европе, а познат је и као страствени библиотекар и колекционар – његова велика збирка књига и рукописа данас је важна културна баштина.
Општи имовински законик за књажевину Црну Гору
По налогу руског цара и црногорског кнеза Николе, Богишић од 1873-1888. ради на изради правног система Црне Горе. На крају тог процеса саставио је ОПШТИ ИМОВИНСКИ ЗАКОНИК ЗА КЊАЖЕВИНУ ЦРНУ ГОРУ (1888. г.), јединствени цивилни кодекс који је уважавао и обичајно право народа.
Општи имовински законик за Књажевину Црну Гору (проглашен је 25.3.1888.г., а ступио на снагу 1.7.1888.г.) једно је од најзначајнијих правних дјела насталих у југоисточној Европи у 19. стољећу.
Његова највећа вриједност лежи у томе што Богишић није једноставно преузео неки постојећи европски законик, него је покушао створити право које одговара стварном животу тадашње Црне Горе. Прије кодификације велик дио друштвених односа почивао је на обичајном праву. Богишић је годинама прикупљао црногорске правне обичаје, испитивао становништво и проучавао постојећу праксу, а затим их правно обликовао и повезао с достигнућима тадашње европске правне науке.
Богишич је припадао тзв. повијесној правној школи која је наглашавала да право мора имати везу с повијесним развојем и друштвеним животом народа.
Законик има и изузетну језичну вриједност. Богишић је желио да правне норме буду написане тако да их може разумјети обичан човјек, а не само правник. То Законику даје вриједност и изван правне знаности; Законик је истодобно правни, језични, етнолошки и културно-повијесни документ.
Законик је врло брзо привукао међународну пажњу и био превођен и проучаван изван јужнославенског простора.
Општи имовински законик за Књажевину Црну Гору