Naš Mišo,
Ako neko u današnje vreme zaslužuje prelepu starinsku reč – blagorodan, to je naš dobri i plemeniti Mišo. Sa ljubavlju smo ga svojatali i prolazili kroz njegov dom, podignut na predačkom ognjištu, kroz njegove misli i srce. Odlazili smo noseći sa sobom lepe reči, njegov osmeh i vedrinu, ohrabrenja i razumevanje. Bilo nam je žao kada smo odlazili i odmah smo planirali kada ćemo ponovo doći jer smo se u njegovom domu osećali kao u svom.
On je jedan on naših malobrojnih hrabrih koji su se vratili. Svojim povratkom obavezali su nas i obavezuju nas da čuvamo ono što su nam preci ostavili. Zemlju sačuvanu u bunama i ratovima, obavezu da živimo čestito, da budemo hrabri, da negujemo solidarnost i poštovanje prema drugima i da srce vežemo za dobrotu i duhovnu lepotu.
Od rodnog Zavođa, do odlaska u Australiju 1997. godine i povratka u Zavođe 2020. godine, Mišu nikakve prepreke nisu mogle skrenuti sa puta ispravnosti i upornosti da svojoj deci, Ratku i Gini, unucima i praunucima obezbedi bolji život.
Kada unučad i praunučad budu dolazili u Liku, sa ponosom će govoriti čiji su potomci. Svoje voljene pamtimo po zajedničkim trenucima radosti i tuge.
Našeg voljenog i dragog Mišu pamtićemo sa zahvalnošću za radosne trenutke, koje smo kao privilegiju provodili sa njim.
Hvala mu i slava doveka.
Mirjana Ćurin (Grubić)