Биљана Раковић Живковић рођена је 1959. године у Прибоју на Лиму, где је завршила основну школу и гимназију. Студирала је правне науке у Београду. Више од 20 година је новинар, прво у Радио Кикинди и „Комуни“, па у севернобанатском листу „Ново време” где је била главни и одговорни уредник. Истовремено је из Баната била дугогодишњи дописник Радио Београда, Радио Новог Сада и „Политике”. Добитник је бројних признања, повеља, похвала за допринос српском новинарству – међу којима издвајамо Годишњу награду града Кикинде 2004. и 2001. главну новинарску награду Дрвара од Срба повратника.
Биљана Живковић
Новинарску, али и списатељску каријеру наставила је 2006. у српској престоници, где живи и ствара.
Извор: https://xn—-7sbxaaod2bo1ce5v.xn--90a3ac/
Из увода:
Књига Биљане Живковић има како књижевну, тако и историјску вредност, те веома изражен научни и друштвени значај. Написана је лепим језиком и стилом, веома инспиративно и писмено, а у историјском смислу, представља откриће, јер указује на неке скриване и заборављене историјске чињенице.
На пример, ауторка износи податак да је не тако давно, на почетку XX века – овде било више стотина цркава и манастира, а у околини Скадра живело је око 250.000 Срба, и указала на буђење насилно затомљене српске свести међу преосталим Србима све три конфесије.
„Древни бели Скадар-град на Бојани, изградише наши преци пре почетка хришћанске цивилизације, а доградише Бодини, Немањићи, а у XIV веку и Мрњавчевићи, потом Балшићи, доминира околином, Широ пољем. Тако сада Албанци зову непрегледну зелену долину накићену смарагдним рекама – Дримом, Киром и Бојаном. Само Срби знају право значење назива. Топоними насеобина, места, села, река, долина, све је српског имена и корена – Копљик, Каменица, Љеша, Пусто поље, Мало Поље, Веле Поље, Камени брег, Брдањола…
Скадар је био српска престоница, све до пада под турску власт, што се поклапа са ситуацијом у другим српским земљама: Црном Гором, Србијом, Босном, Херцеговином. Један од српских владара Дукље био је Јован Владимир (рођен око 970. године), први светац међу српским владарима. У Елбасану је наша црква, посвећена Св. Јовану Владимиру, из XI века.
Некада је само у Љешанској нахији било 250 српских цркава и манастира…”