О аутору: Сима Лазић Лукин родио се у трговачкој породици у Бијељини. Због антитурске делатности отац му је пребегао у Србију, а мајка га је као одојче пренела тамо. Лазић

Многи од нас слушали су их у младости, а како вријеме пролази некако се запостављају. Ово велико народно благо за које највише захваљујемо Вуку Стефановићу Караџићу, бисер је српске епске

U zborniku radova pod nazivom “IDENTITET LIKE: Korijeni i razvitak” (urednik Željko Holjevac, Institut društvenih znanosti Ivo Pilar, 2009.) pod poglavljem “UVODNE RASPRAVE” objavljen je izvorni znanstveni rad: Ante Bežen,

Од 2014.г., од када се прати, насиље према српској националној заједници је у порасту. У 2014.г. евидентрана су 82 случаја (по свим категоријама), те континуиран пораст, а у 2019.г. биљежи

Светозар Ливада (Горње Примишље, Слуњ, 14. март 1928) хрватско-српски је филозоф, социолог, историчар, политичар и демограф. Ратни је и војни инвалид и носилац Партизанске споменице 1941. После Другог светског рата,

  Na web stranici Mreže antifašistkinja Zagreb (MAZ) iz Zagreba dana 5.8.2020. objavljen je putopis “Korijeni i praznine: biciklistički putopis po Lici”. Autorica putopisa je Josipa Lulić. Tekst je financiran

Mavro Orbini, katolički svećenik, historičar i poliglot, rođen u Dubrovniku, zbog ovog svog djela izdanog 1601.g. bio je izopćen iz katoličke crkve, a knjiga stoljećima djelomično dostupna. Knjiga ne potvrđuje

Knjiga je opsežna, više od petsto stranica, a besplatno je dostupna na internetskoj stranici yuhistorija.com. Ta stranica, pak, središnje je mjesto opsežnijega projekta temeljite povjesničarske obrade povijesti Jugoslavije od 1918.

U radu se pregledno analitički razmatra historijski utjecaj političkih i društvenih promjena na stanovništvo na području Like od antičkih vremena pa sve do kraja 19. stoljeća – cikluse doseljavanja, međusobnog

Bilten br. 10 Srpskog narodnog vijeća i Vijeća srpske nacionalne manjine Grada Zagreba prenosimo u cjelosti.   Historijski revizionizam, govor mržnje i nasilje prema Srbima u 2016

Aутoр књигe ‘Жумбeрaчки ускoци: Униjaћeњe и oднaрoђивaњe’ у издaњу СНВ-a (2015.г.): “Жумбeрaк умирe: Ускoрo тaмo нeћe бити пoтoмaкa ускoкa. Питaћe сe: кo су били ти људи, штa сe с њимa

Част нам је да се захвалимо Др. Гојку Маловићу, угледном и еминентном стручњаку, чији рад „Патриотска, културно-просветна удружења, друштва, установе и добротворне задруге Срба у Хрватској, Славонији, Далмацији, Дубровнику и

“U nedostatku literature u nas koja bi jednostavnije i uvjerljivije obrađivala cjelokupnost poimanja nacije i nacionalnog (kao i ostalih pojava i krupnih promjena) u jugoslavenskim sredinama ova knjiga Dušana Dragosavca

Nikad do kraja ispričana priča o ustaničkim danima u turbulentnim vremenima 1941.g. prikazana je u knjizi USTANIČKE ISKRE U HRVATSKOJ 1941, sa dijelom koji se odnosi na ličko – gospićko

Посвећено небеским Личанкама и овоземаљским на свим дјеловима свијета, а поводом Дана жена и 70 – годишњице побједе над фашизмом. Из једног описа Лике (подручје Госпића) из 1696. године, сазнајемо

Ćirkovićeva knjiga znanstvena je sinteza povijesti Srba: od naseljavanja Slavena na Jugoistok Europe do raspada jugoslavenske države. No, ona je mnogo više od toga. Ovdje, doista po prvi put, imamo

Poznati hrvatski historičar Josip Pavičić u ovom djelu prikazao je historijat seoba i naselja u Lici, smještajući raspravu u tri dijela: predtursko, tursko i poslijetursko razdoblje. Uz Pavičićevo djelo priložen

“Početkom osamdesetih godina započeo sam s pripremama za svoju habilitacijsku radnju – socijalna historija habsburške Vojne krajine u Hrvatskoj (1535.- 1881.). Bilo je to godine 1984., kada sam tijekom svojih

….po dogovoru šaljem ti tekst o Lici mojeg prijatelja Karla Markovića za koji je on dao saglasnost da se objavi na našem portalu. Predlažem da u uvodu ovog teksta objaviš

U ovom, drugom tekstu koji objavljujemo iz pera Filipa Škiljana, autor analizira tradicionalne i moderne elemente identiteta Srba u Hrvatskoj, temeljene na “dubinskim intervjuima i kazivačima srpske nacionalnosti iz čitave

Obilježavajući 70-tu godišnjicu završetka II svjetskog rata prenosimo knjigu Milana Baste koja će zainteresirati naše čitaoce ne samo iz razloga što je pisac Ličanin, iz našeg najbližeg okruženja već i

Manastir koji je smješten na krajnjem zapadu srpskih naselja u Hrvatskoj i koji baštini svijetle tradicije duhovnosti, vjere i kulture Srba na ovim, ne baš uvijek, gostoljubivim  prostorima Na krajnjem

Branko Cetina, sin Nikole i Marije rođ. Petković, rođen 1923. godine u Vrepcu kao 18-godišnjak počinje doživljavati strahote ustaških zločina nad nevinim srpskim stanovništvom svog rodnog sela. Odmah po dolasku

Pitanje jezika na ovim prostorima barem u posljednjem stoljeću nije bilo tretirano samo kao pitanje međuljudske komunikacije i sporazumjevanja naročito između naroda “koji se razumiju” već u mnogo značajnijoj mjeri

Posljednji rat, osim materijalnih razaranja prouzročio je i migracije stanovništva velikh razmjera i katastrofalne demografske posljedice na područjima Hrvatske i Bosne i Hercegovine koja su bila zahvaćena ratom. Povratak stanovništva

Drago Roksandić, iako prvenstveno znanstvenik, u posljednja dva desetljeća istakao se i aktualnom analizom srpsko-hrvatskih odnosa, odmjerenim, promišljenim, argumentiranim i tolerantnim stavovima baziranim na dugogodišnjem istraživanju upravo ove problematike u

Иза свега што протекне остаје и опстаје књижевност. Уроњена у збивања и са временске дистанце она остаје свједочанство времена, неизбрисив траг прошлости и сјећања. Документирајући протекло вријеме и анализирајући догађања,

Među sto najznamenitijih Srba sveti Sava je nesumnjivo najznamenitiji. Vraćajući se svojim korenima, Srbin uvek dolazi na kraju do svetoga Save i spoznaje da je to onaj ugaoni kamen na